Da bih dosao do srece, kakva sve ce sranja da se dese
brate, rodjen sam na prolece, a zivot mi je jesen
kise padaju bez prestanka, al’ umem s tim da nosim se
ko bezi od pljuska, jos vise ce da pokisne
Nekih stvari je dosta, mor’o sam da ih prevazidjem
trudim se da se ne nerviram jer toga sam bas prezasicen
bio sam sam bez ikog pa sam opstao do sada
uvek podneo svaki poraz – bila nepravda il’ pravda

Vladam svojim umom, recima, instrumentalom
dovoljno spreman za sve probleme, veruj, nije ih malo
i stalno se istice ta jaka volja u svim tim borbama
i mnogima je cudno sto i dalje sam na nogama
A kise sve jace pljuste mi po lobanji
godine su prosle, mnogi drugovi su se prodali
u drugom delu grada i dalje skupljaju se glodari
jos uvek na istim mestima su klosari i bogalji
Strah je u ljudima, i dalje ga ima previse
na one jake i one slabe populacija deli se
ka cilju usmeri se i ne uspori tempo
jer sve sto propustis ce otici sa vetrom
Ja prosao sam pakao, onda sam se uzdiz’o
nikad nisam leteo niti druge sustiz’o
nisam nezreo, al’ jesam dete veselo
volim zivot iako mi je mnogo puta preseo
A zivimo na rubu haosa i pakla
i sivilo je zivotna boja dominantna
kada problem baca me iz takta, gledam da ne ispadnem
da ne ustanem kada padnem – na to tesko cu da pristanem
Sutra nikad nece biti kao juce
imam osecaj da posle svega brze mi kuca srce
pa na grudi stavim ruku – dobro je, nije slabo
svaki otkucaj k’o zemljotres koji razbija svaki sablon
Drzi se, barabo - ljudi vicu mi u prolazu
opstao sam jer odlucio sam da to moracu
u odnosu na prosla, danasnja vremena bolja su
noge na zemlji – u pobedi i u porazu