Na mom zivotnom putu
Smoke MardeljanoNa mom zivotnom putu srecem razlicite profile
zaobilazim debile i korake mi prate rime
repujem o svom zivotu jer i drugi tako zive
moja unutrasnja snaga otera sve mracne sile
A korakom svakim je iskustvo bogatije
u trci s preponama preskacem sve elegantnije
emocije necu, niti zelim da ih sakrijem
ja hocu porodicu, ne Ducatije i Bugatije
A bice svega, to je ono sto mi sleduje
al’ fora je da sve to nije ono u sta verujem
nego da uzmem nesto svoje da isterujem
tad bice kako hocu, kako god da deluje
A deluje da bice gusto sa brda iznenadjenja
zivot ce od mene vremenom traziti da se menjam
ja mogu biti bolji, al’ ici od sebe ne smem
kad ne znam ko sam, uvek podsete me moje pesme
Na mom zivotnom putu koracam hodom laganim
ja sam podzemlje pa snalazim se dobro po tami
s vremena na vreme neki postupci su sramni
ali nema sanse, brate, da cu ostati po strani
Iz moje perspektive imam opciju da postignem
i dostignem taj cilj sto kroz vidik se ne prostire
komplikujem, dobro, ajd’ da kazem sve to prostije
premostio sam stvari, kazu, satro nepremostive
Neke ljude morao sam da ostavim za sobom
znam da to je zivot, svakako se nadam da su dobro
jos od kad sam prohodao, znao sam sta cu sa sobom
mozda jesam dosta pros’o, al’ nisam svasta prob’o
Sa svojom slobodom se ne razmecem k’o nekad
sad je neko ludo vreme, ne znas sta te sutra ceka
da prokockam je, brate, znam da bas bi bila steta
pa pre svakog novog poteza se vratim na pocetak
Na mom zivotnom putu sam dosta prosao solo
idem korak po korak, znaci slovo po slovo
a pocetak mi se cini kao da je bio skoro
vreme leti brzo, secam se kad je islo sporo
A ima jos dosta da se prodje, toga svestan sam
da pravio sam dosta gresaka – i neka sam
secam se da nekad sam bio ludi klinja
al’ ti zivot ne prasta i dusa je zeljna mira
Na parcetu papira leze napisana slova
tu su kao neunistiv dokaz ostvarenih snova
jednog mladog Stojanovica – Smoke Mardeljana
kuvane na jakoj vatri, uzete iz okeana
Zivim ih svakog dana, to nikad necu kriti
na mom zivotnom putu su na zidovima grafiti
i nikad nisam tripovao da budem u eliti
al’ sam hip hop koliko neki nikad nece biti
zaobilazim debile i korake mi prate rime
repujem o svom zivotu jer i drugi tako zive
moja unutrasnja snaga otera sve mracne sile
A korakom svakim je iskustvo bogatije
u trci s preponama preskacem sve elegantnije
emocije necu, niti zelim da ih sakrijem
ja hocu porodicu, ne Ducatije i Bugatije
A bice svega, to je ono sto mi sleduje
al’ fora je da sve to nije ono u sta verujem
nego da uzmem nesto svoje da isterujem
tad bice kako hocu, kako god da deluje
A deluje da bice gusto sa brda iznenadjenja
zivot ce od mene vremenom traziti da se menjam
ja mogu biti bolji, al’ ici od sebe ne smem
kad ne znam ko sam, uvek podsete me moje pesme
Na mom zivotnom putu koracam hodom laganim
ja sam podzemlje pa snalazim se dobro po tami
s vremena na vreme neki postupci su sramni
ali nema sanse, brate, da cu ostati po strani
Iz moje perspektive imam opciju da postignem
i dostignem taj cilj sto kroz vidik se ne prostire
komplikujem, dobro, ajd’ da kazem sve to prostije
premostio sam stvari, kazu, satro nepremostive
Neke ljude morao sam da ostavim za sobom
znam da to je zivot, svakako se nadam da su dobro
jos od kad sam prohodao, znao sam sta cu sa sobom
mozda jesam dosta pros’o, al’ nisam svasta prob’o
Sa svojom slobodom se ne razmecem k’o nekad
sad je neko ludo vreme, ne znas sta te sutra ceka
da prokockam je, brate, znam da bas bi bila steta
pa pre svakog novog poteza se vratim na pocetak
Na mom zivotnom putu sam dosta prosao solo
idem korak po korak, znaci slovo po slovo
a pocetak mi se cini kao da je bio skoro
vreme leti brzo, secam se kad je islo sporo
A ima jos dosta da se prodje, toga svestan sam
da pravio sam dosta gresaka – i neka sam
secam se da nekad sam bio ludi klinja
al’ ti zivot ne prasta i dusa je zeljna mira
Na parcetu papira leze napisana slova
tu su kao neunistiv dokaz ostvarenih snova
jednog mladog Stojanovica – Smoke Mardeljana
kuvane na jakoj vatri, uzete iz okeana
Zivim ih svakog dana, to nikad necu kriti
na mom zivotnom putu su na zidovima grafiti
i nikad nisam tripovao da budem u eliti
al’ sam hip hop koliko neki nikad nece biti