Zna´ san odma´ po djardinu
i po cvicu i po ´ticu
da tu moja jubav zivi
Da je jubav mog zivota
sva dobrota, sva lipota
zauvik u ovoj kali

Tiramoli puni robe
na ponistri svoje sobe
smije se, ka´ da je nima
A kad projden, u po´ bota
njena spiza lipo vonja
nasa domaca kuzina
Ref.
I zato san tu
jer je nasa pisma ista
jer smo rojeni kraj mora
i iz istoga smo mista
I osta´cu tu
da nan pisma ne bi stala
da ti buden stup zivota
ako ikad budes pala