Selo malo tri stotine kuca
ogradjeno ogradom od pruca
u avliji svakoj sarov drema
ispod lipe i niskog bagrema
To je slika moga rodnog kraja
mog detinjstva i mog zavicaja
sve bih dao da se tebi vratim
u tudjini ja za tobom patim

Selo malo tri stotine kuca
svo mirise k'o pogaca vruca
slomilo se od velikih zega
u dolinu izmedju dva brega
Selo malo tri stotine kuca
tebe krase carobna svanuca
zova zumbul javorove grane
i zvezdane noci prosarane