Retko svracao sam tamo
u nas mali rodni grad
o njoj nista nisam znao
ne bih pitao ni sad
Mislio sam da je proslo
i da niceg vise nema, da je kraj
onda sretoh starog druga
pita da l' sam cuo vest
da je nasla novu ljubav

Udace se na jesen
rekoh neka druze stari
samo nek je ona dobro
srecan sam zbog nje
I vratile se stare slike istog trena
i sve je isto kao nekad bilo tu
njeno lice, njene ruke, kosa njena
raspletena na jastuku
I zastalo je na trenutak srce moje
milion suza krio sam u osmehu
nisam rekao jer rijeci ne postoje
koliko voleo sam nju
Od tog dana sve je stalo
moje misli, zivot moj
srce postalo je malo
za toliki nespokoj
I odjednom sve bih dao
jedan minut samo jos
da ostanem sa njom