Travka je bila slatka i mila
stvarala srecu i osmijeh kroz dan
dovoljno stara, ipak zelena
za usne divna, a tako malena
I sada znam, da, dobro znam
da kad sam s'njom nikad nisam sam
volim da uzmem, volim da dam
nista nije bitno kad se zabavljam

Sada berem cvijece, ja ga nosim tebi
da sam sam ni ubrao ga ne bi
neke su stvari dobre kad se dijele
nisu ko bomboni sto ih jedes cijele
Na svakom mjestu uz obalu il' cestu
ona je prosla bas na svakom testu
cudni ljudi me jurili zbog nje
ali to su bile samo frke prolazne
Nije to nista, sve je za ljude
jedni se smiju, a drugi
drugi im se cude
Ja travku volim vise no druge
volim njen osmijeh
a tuga, tuga je za druge