U medaljonu na grudima
tvoja je slika Dragane
ona mi blazi tugu moju
skracuje noci besane
Sad tvoje ruke drugu grle
srce i dusu dajes njoj
od mene trazis sliku ovu
bolje mi uzmi zivot moj

Evo ti vracam sliku ovu
prazan osta medaljon moj
sa njom ti saljem dusu
svoju ti je pokloni voljenoj