Cep, ja sam covek - cep
i nisam super heroj, nego zrtva
Kada otvaranje duse ima zvuk otvaranja flase
zna se, razgovor ce tu malo sta da spase
a i sta da joj kazes, reci iscasene od case
sto ocas na ocaj zabazde, slome se i zgade

A mali je sad prvi razred
slusa, cuti, trpi, sta ce
svadje i carke mame i tate
i uvek ta rec: pare, pare
One nisu izvor srece, tako ucio si ga cale
ali tamo gde ih nema nesreca jos kako naraste
ti bi zagulio clanke, ali ti nisi clan stranke
a sad ti vezu traze cak i da bi radio kao sanker
Sada stid, beda, diploma bleda, kraj s krajem
tome kraja nema, i ajde ti i zena, kako mali da nema
i drobi ga taj tajac kad zajmi da vrati zajam
njeno cutanje mu gora kazna no kad preti gazda stana
Raspori se, kozo, da vrisak izadje naglas
evo opet kafana, opet u ruci je casa
ali tada crni covek, tople oci, lepa rec
Kaze, vidi, nije kraj, imam plan, imam sve
Azerbejdzan, gradjevina, malo mucno, ali kes
evo ruke, samo reci, da li hoces, da li smes
I kao kada izvuces cep, iscure ocaj i bes
po stolu prosu se jed i ponizenje i zedj
da ucini se bas sve samo kad bi znao sta
covece dobri, nebo mi te salje, ti si spas
Jer vise nemam kud, a ako padnem ja
sta bi tek oni tad, to samo Bog zna
ucinio bih bas sve samo da imam sta
druze moj, nebo te salje za spas
Baku, mnogo ljudi sto spaja ih isti jad
ista glad, iste oci, ista volja da spasu stvar
ali ovaj obecani grad bar mirise im na nadu
sagaradice zivot dok budu gradili tu zgradu
Doduse, njih dvadeset u sobi bez struje
ali to je valjda privremeno, sve ce to bolje da bude
i malo je cudno to sto svaki pasos im je uzet
no dobro, birokratija, radne vize, sta je - tu je
Dani teku, evo vec jedan mesec
samo jedan toalet, a njih je devedeset
sendvic u crnoj kesi, onoj kao za smece
struje i dalje nema, samo ovo tanko cebe
Malo il' nimalo sna, a radnih sati petnaest
psuju ih i grde, jednog cak i tukli u besvest
nemas ni dana da danes, jer kazne te cim stanes
a one dobre plate samo kasne i kasne i kasne
I sad znam, sve laz je, slagao si me, brate
dosao da ih spasem, sad oni meni salju pare
bez pasosa, bez hrane, bez dostojanstva i nade
da odavde uopste zivu glavu citavu ikad spasem
I opet nemam kud, a ako padnem ja
sta bi tek oni tad, to samo Bog zna
cuti i trpi sad sve, sve ponizenje i jad
sta si mi to uradio, mislio sam da si spas
Znao je da sad je vec pitanje zive glave
kad kolegu uze infarkt jer mu ne dadose da s radom stane
skupljase pare da nekako telo kuci vrate
strepeci da ni sami drukcije nece otici odatle
Jer svako ko se bunio, osim novcane kazne
bese i do krvi mlacen, s pretnjom da je zadnje
policija ne haje, ti si roba, robe, neka te
ko zna ko je sve umesan, tek uzas ne prestaje
Ali onda to, odjednom, puce sve
tokom noci neki covek rece: "Krecite"
samo ovde potpisi da je dobro sve
da ti je placen kes i da se bese fer
I tako to sa svakim pojedinacno
onda mu baci kao psu neku sicu na pod
potom njih u kombi, kao da je tor
aerodrom, i to bese to
To, zar je to sve, gde je kraj, sta je posle
e, pa vidis, tu je problem, sad i prica ima svoj cep
ti ljudi, sad su ovde, oni cute, jer se boje
a tamo negde, crni covek u ovaj kosmar vodi nove
Ali onda kad izvuce se cep, curece ocaj i bes
po stolu prosuce jed i ponizenje i zedj
da ucini se bas sve, samo kad bi smeo sta
samo kad bi neko stvarno zacuo taj njihov glas
Cuo bi ocaj i bes, jed, ponizenje i zedj
da ucini se bas sve, samo kad bi smeo sta
samo kad bi smeo da, samo kad bi smeo da
Cep