Tekstovi.me

Pročitajte tekst Kolena od autora: Kristina Kovac

Kolena

Kristina Kovac
Vrelo podne, zega se oseca
a meni je vrucina
od tog tvog zavodljivog osmeha
tvojih usana blizina
i razne stvari nisu za pricanje
jer ja sam kao fina

Bezobrazno mi sapuces pitanje
da li plasi me brzina
kojom sam ti priznala
da ti mozes mi sve
hajde pocni vec sto pre
Ref.
Kolena mi klecaju
kad znam da ces da me poljubis
kao da me ljubis prvi put
Kolena jos klecaju
kad znam da polako prilazis
reci mi da nije uzalud
oprosticu ti ovaj put
Niko ne zna na sta sve pristajes
kad spustimo salone
htela ja ili ne ti me poznajes
topis kao Toblerone
traje sijesta, ljudi jos spavaju
ja mazna sam popodne
Moja bedra stalno te sanjaju
bas su tvoje ruke zgodne
dok letu primice se kraj
ja znam da mozes mi sve
hajde pocni vec sto pre
Ref.
Ref.