Ceo zivot gledam u daljinu
istim zarom da joj pridjem blize
kao sto mornar gleda u haljinu
na obali dok se sidro dize
Ti si tamo negde vec odavno
vreme nesto nekad ne izbrise
stalno kruzim a sve idem ravno
teskoba me pritiska sve vise

Onih dana dok smo bili celi
zvezde slova, a nebo nam pismo
da smo samo malo vise smeli
da smo samo, da smo ali nismo
A ja skupljam godine bez tebe
svaka nosi tvoje srednje ime
ceznja nocu jastukom zagrebe
sve oseke a ni jedne plime
Prijatelji svojim putem gaze
mnogi od njih nebom pale svece
kao da mi osvetljuju staze
da bi do njih znao gde se skrece