Tekstovi.me

Pročitajte tekst Ironija od autora: Goga Stanic

Ironija

Goga Stanic
Cudno je kako te zivot kazni
kad kazu svi kako ti dobro ide
i cudno je kako ti ruke pruzis
kad i poslednji od tebe ruke digne
Svi smo na pocetku cisti
svi bez proslosti smo isti
nemam juce da bih sutra imala

Svi smo na pocetku tudji
svi smo gost u novoj kuci
nova ljubav ili nova izdaja
Ref.
Kao led u crvenom vinu
kao poplava u kaminu
nula smo u zbiru
dragi, ti i ja
Kao grube ruke na svili
nije ljubav to sto smo bili
znaj, to je ironija
Cudno je kako se ljudi nude
kad imas sve i kad ti ne treba
cudno je kako im ledja vidis
kada trazis iskru ispod pepela
Ref.
Ne idu novembar i maj
koji pocetak ljubi kraj
kao ulje i voda
Tako se lose mesamo
tako ti jedan prema sto
smo ti i ja
Ref. 2x