Kad bi ti otisla iz ovoga grada
kome bih levu ruku prebacio preko ramena
a desnom pokazivao obronke dalekih brda
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreci
u ovom orahu mozda raste moj sanduk
kad, kad sam bio dete
njegovo je stablo posadjeno

Kad bi ti otisla iz ovoga grada
kad bi ti otisla iz ovoga grada
S kime bih se vracao u grad
ponosan kao u mojim pesmama
kome bih govorio o sajdziji
koji zivi u zemlji
S kime bih podigao glavu
prema besputnim nebesima
kome bih pokazivao
kozje staze medju zvezdama
Ciji bi zubi zvonili
kao promrzla jabuka u psenicnoj plevi
s kime bih pomenuo tajge
sneg na Etni, ljude po tamnicama
kome bih rekao kako mi se cini
da u reci Ararat kljuca kamenje
S kime bih dugo u noci
govorio protiv svakoga
i tko bi me zbog toga voleo
Kad bi ti otisla iz ovoga grada
moje se reci ne bi ni na koga odnosile
kad bi ti otisla iz ovoga grada
govorio bih uzalud
kad bi ti otisla iz ovoga grada