Voz, pospani voz za Harkov
Gomelj, Lenjingrad
znam, kako je nocas dalek Beograd
Nece moci nikada, olovka i hartija
i svi Ruski postari, ne mogu ti odneti
pismo koje pisem ja, marka s' likom Lenjina
i u pismu jedina tuga sto me razbija

Ref.
Nije votka rakija, mada nocas udara
tuga mi je velika, velika k'o Rusija
ja ne mogu poslati, ljubav jer se ne salje
nit' sam mog'o poneti sobom tvoje poljupce
Voz, u vozu izguzvana lica putnika
ti, si tamo negde iza onih planina
da l' si mozda zaspala il' si budna kao ja
da l' te muce nemiri il' te nista ne muci
Kada budes citala
pismo koje pisem ja
tajna bice skrivena
iza ovih redova
Ref.