Na stanici stoji jedna zena
zamisljena po malo tuzna,
posmatra me zanesena
kao da mi ima nesto duzna
na stanici jos je bilo ljudi
ali mi se otelo iz grudi

Ref.
Hej Marina pesmo iz davnina
zajedno smo u klupi sedeli
sad je kasno vec smo osedeli
Zaludna joj trazi prosle dane
pletenice i oci sto gore,
u njene su godine utkale
sede kose i duboke bore
plakali smo kao deca neka
mirisuci vremena daleka