Skoro če ponoč sa kronova,
ona se smije, ona me zna
i ona jutro svud prvih kramaja,
ona me želi i ne želi, da razmišljam.
Ma, ja, ma, ja,
zakaj mi praviš tesla vi,
saj se nikamor ne mudi,
mladost te komaj pozna.
Ma, ja, ma, ja,
saj še veliko bom množil.
Ma, ja, ma, ja,
to jedino znam,
ma, ja, ma, ja.
Skoro če sunce kroz prozore,
ona se budi i traži me
i ona rječi sa njenog poljubca,
ona me želi i ne želi, da razmišljam.