I tako, tako tece vreme
a ja te hrabro, mirno gledam
jer znam da vise nema mene
ni iskre neke nade da ti dam
Te puste godine su same
bez mene nasle tvoju mladost
k'o neka secanja iz tame
ruse svaki, svaki most

Ja nikad, nikad, nikad, nikad
od tebe nisam krio strah
od jedne iznenadne zelje
da zivim taj predah
Al’ ti si jednom, samo jednom
u kakvom to trenutku svom
tog novembarskog jutra
za mene bila sutra
kroz jedan jedini dah
Oprosti kad zaboli jace
sa pesmom neka rana stara
to s moga lica kisa brise
na oknu neke davne suze kap
Obecaj, novembar kad place
dve iste nam poruci case
za mir i nemir duse nase
kao nekad, nekad pre
Sad zbogom, zbogom, zbogom, zbogom
jer nista vise nemam ja
ni nade, smisla, cak ni prava
da budem sa tobom
Sa tvojom mladoscu je sunce
a ja se blizim uscu svom
ja, suza svoga smeha
ja, kazna svoga greha
al’ suncu zahvalan tvom