Pogrbljen sedi uz jutarnju kafu
u politici citulje gleda
njegovih drugova sve je manje
i on je spreman da se preda
Ponekad mi je krivo sto ne vidjam vas vise
sto vas vetar ispred mene k'o prasinu brise
u svojoj sobi sedim, slike prolaze dok pisem
neke necu videti kad prestanem da disem

Idemo jos jednom, 'ajde jos jedan krug
casa za casom za svakog ko je bio tu
za sve one sto su otisli, u srcu su
lazne drugove ko jebe, neka putuju
Svaki dan to gledam, pravih drugova je manje
nigde ih nema kad u pitanju je sranje
tu su kad im trebas il' te gledaju kroz pare
u lice ti se keze s' pricom "Gde si, care"
Zato u zemlju pice prolivam za prave
sto u mislima su s' nama, svaki dan nam fale
za nase stare borce s' betona pale
zivot nije jedan i ja sam spreman
Ref. 2x
Njegovih drugova sve je manje
sve je manje
njegovih drugova sve je manje
sve je manje
i on je spreman da se preda
zivot nije samo jedan
Neka me pamte samo po dobrom delu
neka pamte one dane bez oziljaka na telu
neka pamte, neka pamte ulicu i kraj
ovakvi kao mi ne odlaze u Raj
Neka me pamte ulice moje koje nocu nisu bile same
kad je bilo tesko dosle su k'o rame, k'o rame
neka pamte da trpeo sam rane kad su oduzele pamet
neka me pamte da bio sam budala
Da voleo sam zivot, ulice Beograda
prijatelje, zene, sam umeo da cenim
voleo sam svoje ovim srcem celim
moju dusu njima nek' ponese vetar
Kad na nebo odem da sa njima opet budem srecan
toga dana hocu slavlje
necu suze da vam gledam
gore kada odem slava bice vecna
Ref. 2x