Ja uvek vidim greh i uvek prvi
ma koliko bio oprezan i mali
ja ga vidim
i ja sam uvek tu
Ja sam spontan kao munja
ja sam prirodan cin
ja sam pravde sraf
eto dolazi da udari paraf

Da me bije glas da me ima svuda
da ih sesem posle konopca i ropca
milosti nema, nema sala za njih je
moja seta, ceta kanibala
Eto dolazi ko vetar
eto nas nosi kao glas
kao silan at sto prasina prati
iza horizonta
Da sam zajeban kao Atila Han
i mesto maca nosim sat-gan
i daga daga, da ga kada cujem
volim taj zvuk i tada psujem
Pljujem, svaki novi les
a sta je dalje to je jasno kao dan
puni sat-gan
Puni sat-gan
hocu da prosi, hocu da moli
hocu da oseti da ga zaboli
olos, pada u kos
pred noge
Jer sam dzelat, egzekutor
gresnih ljudi zadnji tutor
eto ih krati prosto
ko dlanom o dlan
puni sat-gan
Da sam zajeban kao Atila Han
da me bije glas
da sam zajeban kao Atila Han
da sam zajeban
Na strujanju zraka
se cuju i njisu
kosti o niti
da li bi i ti
iza horizonta
Da iskopa te pas
i ptice nadju
rasutog po zemlji
nad grobom
i da se slade tobom
iza horizonta
Da sam zajeban kao Atila Han
da me bije glas
da sam zajeban kao Atila Han
kao Atila Han