Ja sam mislio da si ti moj najbolji drug
ne samo zena i neko kome ja bicu suprug
bas sam se nadao da takve stvari postoje
jer nikad nisam video slicnijih dvoje
A onda jednog dana, silinom okeana
tvoje su suze potopile san

Kao novela pisana mastilom srece
moje je srce raslo za tebe da bude jos vece
i poput gline sam menjao oblik kroz vreme
bez razmisljanja da li to vreme radi za mene
A onda jedne noci, kao da sklapam oci
u meni je umro zivot za tren
I evo cutim, arhiviram slike u glavi
nebo bude crno pa opet poplavi
i eskadrila cudnih jutarnjih snova
me nagovara na neka uzletanja nova
A ja se svega setim, ne mogu da uzletim
jer krila sam dao tebi na dar