Če bi kje ujeli me, brez skrbi, jaz molčim.
Tisto kar v meni je mi ne morejo vzet,
ker vselej mi v jeziku istem sanjamo,
pred nami morje, nad nami isto je nebo,
ki raje objeme daje.
Ali slišiš, ko droni preletavajo,
Evropa joka kot, da mali je otrok?
A v naju so strele v maju.
Hodimo skupaj skozi noč,
naši glasovi plašijo zveri.
Skupaj ostanemo ljudje
in ta svet ustavimo združeno!
Ako te uhvate, ne boj se blizu smo.
U predgradja, na mostove mi stižemo, pogledaj,
jer mi sanjamo ptice i obale,
a iznad nas modro se preljeva,
nebo traži najbolje od nas.
Dok očevi izdaju sinove,
od kostiju nastaju pustinje.
Tko si ti, a tko sam ja?
Zajedno hodamo kroz noć
Naši su glasovi jači od zvjeri.
Zajedno možemo ostati ljudi
i možemo zaustaviti svijet zajedno!