Lezim u sobi, osluskujem mrak
oko mene su sjene, tezak je zrak
cujem im kretnju, pratim im trag
ne pustam zvuk, mozda nestanu tad
Sjene su otele spokojan san
ostala samo oziljka dva
jedan je bio krivo skretanje
a drugi je oko koje gleda me

Koliko sam puta molio ja
to nije pravda, to je duga robija
vrati mi mir, vrati mi miran san
prokleto je, to prokleta je stvar
Paraliza me obuzima
mozda vristim, ali ne pustam glas
sjene su tu znam taj osjecaj
ovom paklu ne naslucujem kraj