Od pocetka na ovamo
sve se menja neprestano
zato mnogo snage treba
da se krene sve do neba
Kad ti dusa spusti jedra
kad pegazu klonu bedra
eto meni crne ptice
crne ptice zloslutnice

Soba prepuna knjiga
kutija mala sto svira
gledam prastari sloj
u oku olovni san
Misli lete sve dalje
blistave, nestvarnih boja
gledam kitnjasti ram
na slici prasnjavi lik
Carobnim dvorcima zurim
orgulje cujem u tami
pastir u frulu svira
opet novi se radja dan
Zove me nestalo vreme
muzika opojnog vina
cujem i zvuk klavira
nebo prazno je ovaj san
Zena usnulog lika
teska mi otvara vrata
cudni osecam strah
kraj sebe ne cujem njen glas
Mnostvo nestvarnih lica
slike mi stvara iz prica
dok je deciji svet
jos davno sanjao svoj san
Mekani zvuci klavira
ona tu muziku svira
oci joj cudno sjaje
to sa prasnjavih slika znam
Pogled joj uzalud trazim
tuga me muci i slama
oci joj krije tama
sve je nestalo nekud vec