Tekstovi.me

Pročitajte tekst Kobna vremena od autora: Nikola Puzovic

Kobna vremena

Nikola Puzovic
Ref. 2x
Kako je bilo nekada i kako je sada
vise ni ne postoji nikakva nada za necim dobrim
jer zivi se u vremenima kobnim
sve ovo je santa leda
koja ce potonuti kao sto je nekoc Atlantida

Cesto pozelim da zaspem
i vise nikada se ne probudim
cesto desi se da ludim
pa nerijetko sam sebi se cudim
Sam sebe znam da kudim
pa na mic-u nekada emotivno se praznim
i svu bagru gazim ili samo lazem
nebitno je meni sta god da kazem
Dugo vremena ni sa kim se ne slazem
nigdje ne idem, nigdje ne izlazim
i ni sa kim se ne nalazim
nista ne mogu zaboraviti, sve dobro pamtim
Da sve je kul, samo se pravim
i cesto pomislim kako nemam vise sta da izgubim
omedjen mislima crnim iako tvrdih da ih nema
u mom zivotu previse je problema
Sam protiv sebe se borim
i radi nekih stvari se mrzim
redovno se przim
i u mislima beskrajno kruzim
A cime drugo nego ovim da se bavim
prilika je to da totalno se oslobodim
pa da i nesto progovorim
iako moge teme ne zelim da zaobilazim
Znam i sam da moram dobro da pazim
dok panicno u svoja cetiri zida se znojim
no, svakako nicega se ne bojim
sta cekam ja i ima li nade
Nije ni bitno, jer sve i svi ionako mi se gade
tuga je golema, sta napravit’ vjecita dilema
mnogima je tako, ali sumnjam ikome ovako
umrtvljen zestoko, godinama bih plak’o
Jesam ili nisam, navodno jos ziv sam
nikad nije mi jasno sta kome kriv sam
svaka prica izgubila je smisao
mozda bolje bi bilo da nista nisam ni pisao
A mozda trebao sam i prije – ne znam
sada sve svodi se na to da rjesavam sljam
da sve nije tako crno kao prije potvrditi mogu
jedini spas okretanje je Bogu
ali u sustini sve ostaje isto
Samoca narocito, pa onda nikoga ni ne trebam
ili samo kenjam, volim sam biti
takav od malih nogu, od vampira se kriti
misliti o proslosti, vrijeme gubiti
Razmisljati o smrti, o boljim vremenima sanjati
i o snovima koji ne mogu se ostvariti
pozelim zapaliti – negdje daleko
da ne mogu me naci, pa ’ko bi rek’o
Da sve ovo ne moze proci, da ista je tesko
nema pozitive, pa misli pretvaram u stihove
kakve – takve, meni je dobro jos
i ne znam u cemu je stos
dok vrijeme ide i kroz sve ovo koracam potpuno bos
Ref. 4x