Usamljen
MikriiKada sam se slomio, davno bilo bese
suze jedino ponekad, zele da me tese
vrlo brzo proslo je, vec zivota pola
osmeh je na licu al' je sagradjen od bola
Lice koje nije lepo, vesto sada krijem
dok odbrojavam dane novu masku sijem
moje su misli jedna vrlo pusta zona
ali prevelik je teret jer je emocija tona
Nikad ne govorim nikom ono sto me mori
srce moje godinama sa bolom se bori
andjeli srece su od mene davno ruke digli
borili se da me spase ali nisu stigli
Vrlo brzo se to desilo, zavrsio na dnu
kao da za sekund sam se nasao na tlu
u samoci brojim suze, koje kvase lice
u svitanje zore ja se pitam kako bice
Kada svane dan, da l' cu opet tuzan biti
i od bola da l' cu uspeti se skriti
da l' ce ikad svanuti mi jedno jutro bolje
da l' cu vise ikada imati ja volje
Razmisljam o tebi usamljen, svakog sata
bez tebe sam ptica izgubljena i bez jata
ne mogu da poletim sada povredjenog krila
kada sam ja pao sad se pitam gde si bila
Ali ja se setim da ti ne znas sta je patnja
za razliku od tebe, samo tuga mi je pratnja
izgubljen i sam po stazi usamljenih setam
drago mi je jer ja tamo nikome ne smetam
Kad zatvorim oci, zelim poc' u zemlju snova
na putu do snova sresce mene tuga nova
da izbegnem taj susret, znam da necu moci
drugog puta nema, kojim bih ja mogo proci
Jedina si bila koju sam ja ikad hteo
ali nasa prica nikad nece imat' drugi deo
gledam u daljinu, jos se nadam da ces doci
mozda svatices ti nesto pa ces meni opet poci
Ja sam tako izgubljen, znam da nece biti tako
ti to ne razumes, u zivotu nije lako
nisam bio bitan, ja sam tebi bio svako
razmisli ti sada, sto sam onda plako
Emotivno prazan kao stih bez reci procitan
puna mi je glava ali nemam sta da ispricam
pesma nije ista ako o tebi ne razmisljam
noci nisu iste ako tebe ja ne zamisljam
Dok gledamo u zvezde, lezis mi na ramenu
nekad pored mene, sad si nestala u plamenu
onom istom koji si, sama ti upalila
one noci srce mi ko hartiju zapalila
Stare rane bole kada ime ti se spomene
osecanja koja imam zelim da se promene
uvek si ti davala, volju mi da zivim
volje vise nema i za to tebe krivim
Al' i ja sam kriv, sto sam smrtno tebe voleo
sada sam ja svestan da te nikad nisam boleo
kao sto ti bolis mene godinama vec unazad
lazem sebe, ali znaj ne zelim nista nazad
suze jedino ponekad, zele da me tese
vrlo brzo proslo je, vec zivota pola
osmeh je na licu al' je sagradjen od bola
Lice koje nije lepo, vesto sada krijem
dok odbrojavam dane novu masku sijem
moje su misli jedna vrlo pusta zona
ali prevelik je teret jer je emocija tona
Nikad ne govorim nikom ono sto me mori
srce moje godinama sa bolom se bori
andjeli srece su od mene davno ruke digli
borili se da me spase ali nisu stigli
Vrlo brzo se to desilo, zavrsio na dnu
kao da za sekund sam se nasao na tlu
u samoci brojim suze, koje kvase lice
u svitanje zore ja se pitam kako bice
Kada svane dan, da l' cu opet tuzan biti
i od bola da l' cu uspeti se skriti
da l' ce ikad svanuti mi jedno jutro bolje
da l' cu vise ikada imati ja volje
Razmisljam o tebi usamljen, svakog sata
bez tebe sam ptica izgubljena i bez jata
ne mogu da poletim sada povredjenog krila
kada sam ja pao sad se pitam gde si bila
Ali ja se setim da ti ne znas sta je patnja
za razliku od tebe, samo tuga mi je pratnja
izgubljen i sam po stazi usamljenih setam
drago mi je jer ja tamo nikome ne smetam
Kad zatvorim oci, zelim poc' u zemlju snova
na putu do snova sresce mene tuga nova
da izbegnem taj susret, znam da necu moci
drugog puta nema, kojim bih ja mogo proci
Jedina si bila koju sam ja ikad hteo
ali nasa prica nikad nece imat' drugi deo
gledam u daljinu, jos se nadam da ces doci
mozda svatices ti nesto pa ces meni opet poci
Ja sam tako izgubljen, znam da nece biti tako
ti to ne razumes, u zivotu nije lako
nisam bio bitan, ja sam tebi bio svako
razmisli ti sada, sto sam onda plako
Emotivno prazan kao stih bez reci procitan
puna mi je glava ali nemam sta da ispricam
pesma nije ista ako o tebi ne razmisljam
noci nisu iste ako tebe ja ne zamisljam
Dok gledamo u zvezde, lezis mi na ramenu
nekad pored mene, sad si nestala u plamenu
onom istom koji si, sama ti upalila
one noci srce mi ko hartiju zapalila
Stare rane bole kada ime ti se spomene
osecanja koja imam zelim da se promene
uvek si ti davala, volju mi da zivim
volje vise nema i za to tebe krivim
Al' i ja sam kriv, sto sam smrtno tebe voleo
sada sam ja svestan da te nikad nisam boleo
kao sto ti bolis mene godinama vec unazad
lazem sebe, ali znaj ne zelim nista nazad