Tekstovi.me

Pročitajte tekst Danas necu napisati nista od autora: Marchelo

Danas necu napisati nista

Marchelo
To je sad, odjebi sve
slomi se i budi
sam na ulici, u kisnu
zoru bez ljudi
Gde uranjas u purpur jutra
sav zaokruzen i ponosan
sto lobanju ne potresa
distorzija kosmosa

To je sad, trijumf
sklapam stranice notesa
neotesan osecaj da sam
odvezan odzvanja
Nema tu vise nicega
sve upila je hartija
dobijena partija
protiv muza i harpija
Armija ideja vise ne
mrcvari les ganglija
sad sam prazan i spokojan
sutra, opet anarhija
Al’ sad, katarza
hodam ulicom prazan
i disem, osecam
kisu i rec "sada"
Jer pisanje je probadanje
duse ostrom olovkom
i strcanje sebe na papir
ponovo i ponovo
Sutra bicu opet
savladan potrebom
al’ to nije sad
ne ovaj cas, ne ovaj zov
Ref.
Set me free, break these
chains from my mind
set me free
you’re my muse
you’re forever a part of me
And you know I
gave you everything
now, let me be
set me free, let me be
Jer, veruj, ovi stihovi su
meso i krv i kosti
i najbolje parce duse
I hod preko strune
sa sansom da budes srusen
u ruzne bezdane mucne
gde ohole muze mrze te
To su noci kad iz glave
ne cedis nista
nece rec, a nekad
se desava instant
Kao lavina kulja iz tebe
reci i recetine
osecas moc koje posle
jedva setis se
kad nestane
Tad deluje kao magnovenje
svaki tren ideje
i trip da nece nikad
te ophrva
I tada imas odvratan osecaj
da je autor bez ideja
najbednije bice kosmosa
I to je to, ti si rob
dize te i spusta
bez pravila, bez reda
pravo sa dna do vrha
I nazad, a kraj dela je
tvoje malo "najzad"
to traje jako kratko
ali to je ovo danas
Ref.
Let me be
today I won’t write anything
anything, anything
Ni o plesu sa njom
ni o sankeru sto slusa
dok stavlja cep na
komplikovane tunele dusa
Ni o sapatu sto se
necujnim zvukom cuje
ni o lazima sto se
peglaju mukom rulje
Ni o 20 'iljada stomaka
podbulih od mita
ne hvatam se u to kolo
danas totalno sam izvan
Kavez na javi, kavez u glavi
a opet, blistam
i ziv sam, i danas
necu napisati nista
Samo kisa i
ova prazna ulica
i sest sati izjutra
koracam izubijan
Noci nespavanja
cigara, kafa i pica
da bi nastala prica
ili pak samo dva stihica
Al’ to sam ja, pravi ja
ne mogu drukcije
biram da me ovo spase
biram da me ovo ubije
Te su pesme sutra svacije
samo u ovaj tren
su jedino moje
zmurim i letim, nem
Ref. 2x