U pecini na kraju
moga belog sveta
tople ljudske reci
i svetlosti se bojim ja
Ko da ne postojim
tuzne dane brojim
sunca plasim se
i da me samo malo dodirne

Snegom vecno skrivena
kao stepa sibirska
po zivot opasna
i prokleta, i prokleta
Ref.
Ja hiljadu godina
cini mi se kao snezna kraljica
okovana ledom spavam
tu u carstvu ledenom
da mi malo sunca svoga posaljes
uvek iste snove sanjam
Na planini bez kraja
tu na vrhu sveta
tudjih pogleda
i dodira se bojim ja
Ko od porcelana
umorna i sama
i vetra plasim se
i da me samo malo okrzne
Ref.