Prodjem hodnicima tuge
u sobi neka tisina
otvorim vrata jos tise
da ne budim svog malog sina
Usnule rucice male
ni duzne ni krive
nisu zasluzile tako
da bez majke zive

Ref.
Mili sine moj
zjenico oka mog
ne tuguj, sine, i ne placi
jer imas babu svog
Za tebe zivot dat' cu
zbog tebe sve izdrzat' cu
sve ce za tebe babo tvoj
volim te, zivote moj
Ostao rano bez majke
otisla putem je svojim
za njega ni pitala nije
kao da ne postoji
Stegne me rijec u grlu
zaboli suza me svaka
izgubim dah u trenu
kad pita gdje mi je majka
Ref.
Opet me pita za majku
i ne zna da ga nece
dajem mu laznu nadu
da prema njemu krece
Zagrlim i stegnem jako
to nevino malo siroce
gleda me pogledom milim
i pita - sta ti je, oce
Ref.