Po kaljavom putu svelo lisce pada
nakvaseno rosom od jesenje kise
polako se gasi i poslednja nada
ona moja nikad nece biti vise
Ref.
Mrzim jesen sa maglama sivim
sto mi srecu sacuvala nije
kako dalje bez nje ja da zivim
kad je bila moje najmilije

Ovim putem sutra svatovi ce proci
kroz zamagljen prozor gledacu ih setno
zadrzati suze vise necu moci
a usne ce nemo pozeleti srecno
Ref.
U avliji njenoj postavljene satre
na kapiji venac ispleten od cveca
prasci i janjci peku se kraj vatre
drugome se sprema, nekad moja sreca
Ref.