Kofer je spakovan
odavde nema nazad, moram da idem
videces me onda kad zaboravis mi ime
Nismo ni slicni, bezis od bola
od padova pravim triptih
bacas mi cini da ostanem pored tebe
sve mi se cini da ne poznajes ni sebe

Al’ budi ponosna, nemas sta da izgubis
to je u startu pobeda, nemoj da je ispustis
zasto svi zele mi da ostanem
svaki san kosta me, mislim da sada dosta je
Zahvalan svima sto su bili tu za mene
zeleo sam samo neki bolji svet za nas
mozda je vreme da mislim malo na sebe
verovatno ja zato napustam i ovaj grad
Takvo je doba, tesko je nesto da stvoris
neostvarene snove sam zakljucao u sobi
ne znam gde ovaj izlaz vodi
mislim da smo rodjeni da umremo u borbi
Sad ne vidim bezdan od dima
slikam ovaj haos, ne cujem lazi dok snimam
mislim da preterujem, pricam samo dok repujem
ma sve u redu je, zivim sebi u inat
To sam samo ja, nisam ludi genije
al’ uticem na tebe ko na prozu Ernest Hemingvej
i sve sto ostaje nam to su samo secanja
a Cone pise sve to sto precuti Nemanja
Jos uvek ubedjen da me vreme ne menja
isti sam covek, imam snove koje ne shvatas
ti pusti mene, snimaj vlogove o sebi
ne treba mi aplauz da bih znao kol’ko vredim
U ceo album stavio bih jedan dan
i nikad neces cuti bas sve ono sto ja znam
sve sto vam dam nikad ne uzimam nazad
zgazi ovo srce za tu ljubav ako saznas
Zaplesi sa mnom po ovom krvavom asfaltu
a sta ce dalje biti, cekaj, videces u nastavku
znam ko ce brinuti za mene
ni gladan, ni zedan, samo su mi misli teret
Neka mi plate mladost pre nego sto sednem
dok zivot ne svedem samo na tanjir i krevet
ljudima smo bol, svi smo ovoj zemlji so
malo je bolesno da sve napustim s osmehom
Al’ aj da probamo da koze ne budu nam tesne
uzimam onaj kofer sa pocetka pesme
Ne odlazim zauvek
za par meseci lepe vesti ces da cujes
i svi bi hteli neki uspeh
izgube sebe, pa uspesno klize suze
Isto skoncaju sve Jude
al’ opet neki se jos uvek tome cude
kad dodjem nestace oluje
samo sebi u inat, a vama kako bude