Vozim lagano, sitan je sat
oblaci snova pritiscu grad
nemirne zene sanjaju greh
Semafor trepce iz navike
budilnik budi prve radnike
trezan pijanac place kroz smeh

Novi dan niz prazne ulice vec navire
jutro budi moje stare nemire
Ref.
U ove sate ja te trazim
sklopljenih ociju, lek tvojih reci
sto me leci sada opet nije tu
i draga slika tvog lika
postaje nejasna kao duh
novi dan, a ja ne znam
sta cu s njim
Uvek me s nogu obori
trenutak kad zevaju prozori
i sapucu lutke iz izloga
Dize se jutarnja zavesa
trenutak tisine pre aplauza
pocinje prestava bez prologa
Ref.